ПЕСМЕ

ЧОКЕШИНА СЛАВНА

Мили Боже, чуда великога,

где манастир у по` ноћи сјаји,

баш манастир, Чокешина славна,

задужбина Милош Обилића,

Обилића, српског мученика,

мученика, вере бранитеља,

српске вере, Православља светог.

У Цркви се молитва узноси,

Владичици, српској заступници,

Мајци Христа, Спаситеља света.

Узноси је мали, грешан човек,

за грехове своје од младости,

од младости и немарства свога.

Невоља га љута притиснула,

пак он рони сузе пред иконом,

пред иконом, чокешинском славном,

где милости многе се десише,

милосрђем Владичице свете,

милосрђем и покровом Њеним.

У свом болу овако збораше:

,, О Пресвета, Мајко Исусова,

невоље ме љуте уморише,

уморише и дању и ноћу,

да не могу грешан дићи главе,

нит` спокоја мало задобити,

задобити, душу одморити.

Пријатељи моји нестадоше,

нестадоше мени у невољи,

јер сви мисле да сам грешан проп`о,

изгубио своје достојанство,

па да свима сад на подсмех служим,

ал` не знају да је нада моја,

нада моја, Владичанство Твоје.

Опрости ми сагрешења моја ,

сагрешења моја и од мојих,

од давнина до данашњег дана,

изведи ме из невоља ових,

из невоља као победника,

да с` озари и у мени срце,

да с` озари и да с` обрадује,

и да Богу молитву узнесе,

благодарност и захвалност целу,

Творцу нашем, Христу Спаситељу,

и заштити и покрову нашем,

Теби Дјево, Владичице Мајко.

Не одступи Ти од мене Мајко,

већ ми сада брза помоћ буди,

помоћ буди, сада и довјека,

живот свој ћу исправити Мајко,

и Теби се стално обраћати,

обраћати и хвалу давати,

докле мене у животу буде,, !

Помози ми...к`о малој Павлији !!!

Кад је Дјева ову молбу чула,

низ лице јој сузе потекоше,

сажали се на грешно створење,

на створење, грешно и немоћно ,

и Свог Сина овако мољаше:

,,О Мој Сине, Свемогући Боже,

Ти погледај на створење Твоје,

које Мене у невољи тражи,

Мене тражи и Мене зазива,

и заштиту Моју потребује.

Опрости му  све грехове клете,

грехе њему и за које моли,

јер он Теби срцем својим ходи,

Теби ходи и Мене прославља,

Мене слави свуда и пред свима,, .

Благи Христос саслушао Мајку,

Своју Мајку, Дјевицу Преславну,

Мајку слуша, Мајци одговара:

Мати Моја, Заштитнице ништих,

молитву ћу Твоју услишити,

услишити, молбу испунити,

јер Теби је дато обећање,

да са вером и срцем скрушеним,

Теби Мајко, који се обрате,

неће остат` без Моје помоћи.

Затим Христос, тужном говораше:

,,Слушај чедо, ти не греши више,

опроштени теби сад су греси,

греси многи, теби и твојима,

и од сада веран човек буди,

човек буди свуда и пред свима,

и захвалност свагда произноси,

Мајци Мојој, која те измоли.

Причај свима чедо Моје драго,

да невољни утеху имају,

Заступницу, Моју свету Мајку,

да се Њојзи свагда обраћају,

обраћају и молбе приносе,

јер је Мајка Заступница свима,

престоницу Њену да походе,

Чокешину свету испод Цера,

јер је Црква Мајци посвећена,

посвећена, многим освећена,

да спасење сви овде добију,

сви са вером, који се помоле,

и под покров Моје Мајке стичу,

нећ` оставит` да се већма муче,

избавићу посредништвом Њеним,

да се слави и да се прославља,

Мајка Моја, свету Заштитница,, .

Хвала Богу, Пресветом Владици,

и Пресветој Дјеви Владичици,

што болести наше исцељују,

што грешнике свагда исправљају,

да се спасу сви на свету овом,

и да Царство Небеско добију.

Чујте сада браћо моја драга,

и ви сеје, по Христу сестрице,

кога каква невоља изједа,

или мука или болест љута,

немаштина клета притискује,

притекните белом манастиру,

намастиру, светој Чокешини,

где столује света Богомајка,

јер је Мајка залог за нас дала,

за нас дала и за нас се моли,

да се грешни јада избавимо,

да у греху јадни не гинемо,

већ да свагда Дјеву прослављамо,

a која нас од беда избави!

Зоран Петровић

* * *

Чокешинској икони

Покрова Пресвете Богородице 

Чокешина има једно бесцен благо,

Пресвете Владарке икона ту сјаји,

чудотворства дуго та икона лије,

свак ко јој притиче љубав к` Богу гаји.

Икона Покрова Богомајке славне,

годинама стоји у светоме храму,

Богомајка пред њом слуша боли многе,

свакодневно гледа богате, убоге.

Који, својој муци овде лека траже,

мир Божији стичу и невоље блаже,

да захвални кући сви радосни крећу,

са пута спасења кажу сићи нећу.

Похвала Свог храма и српскога рода,

икона је Твоја источник чудеса,

живоносно врело, бесцен благо право,

образ је Царице земље и Небеса.

Фотографисати њу свако не може,

да техника не зна шта се њом збива,

само ко са вером и љубави ходи,

Твом кладенцу Мати, Твој лик се не скрива.

На слици се може Твој лик да наслика

само ако Твоја света воља буде,

безбожни су Теби мрскији од свега

а омофор шириш на праведне људе.

протопрезвитер Марјан Кнежевић

ПРЕД

ИКОНОМ

ПОКРОВА

ПРЕСВЕТЕ ЧОКЕШИНСКЕ БОГОМАЈКЕ

Манастири српски чудотворна врела,

ту се вековима молитвено бдило,

за све и сва ту се мољенија сричу,

Господу и Мајци Милог Спаса кличу.

Свецима се Божјим поји сваког дана,

манастири српски роду своме брана.

Чокешина има једно тако врело,

манастир сад поји, Господа прославља,

и светима свима преузноси гласе,

Богомајку моли да нас од зла спасе.

Образ чудотворни Богомајке ту је,

из кога истичу благодатне струје.

Исцељења многа теку као река,

од иконе Твоје, Твог покрова Мати,

сви који са вером и љубави ходе,

источнику Твоме Ти ћеш уз њих стати.

Нема муке којој нећеш наћи лека,

Пресвета Владарко, Чокешинска Мати,

кад си Ти снама ко ће против стати,

милосрдно око Твоје све нас прати.

Ко ходат` не може а Теби се моли,

код кладенца Твога, Чокешинска Мати,

к`о јелен скакуће, болест губи снагу,

захваљујућ` Теби Посреднице смела.

И све друге боли и дуђе и тела,

нестају к`о пена на обали мора,

када Твоје свете руке за њих пружаш,

милијег од Тебе да ли има створа.

Само Син Твој Господ у Тројици слављен,

светији од Тебе са љубављу више,

према свем` створеном, небо-земна Мати,

Твоје свето биће све љубављу дише.

Сви који исправе криве стазе своје,

и на пут спасења ногом својом стају,

Чокешинска Мајка, помоћница брза,

равња им путеве и стазе ка рају.

протопрезвитер Марјан Кнежевић

ПРЕСТОНИЦА

Са свих страна потресани,

невољама љутим, многим,

са призивом Твојим Мајко,

пожурисмо у храм Божји.

Престоница Твоја јесте,

бела црква Чокешина,

где пречисто Твоје лице,

невољнима мир дарива.

Икона је Твоја света,

благослов и покров свима,

пристаниште, мирна лука,

љубав Твоја све покрива. 

* * *